Adria 2077.

Stari svet je mrtav.

Živimo na teritoriji zvanoj “Adria”. Sve se izmenilo, ali ne i (naši) ljudi. Mnogima je “baćuška” i dalje u srcu, no ipak svoju decu oteraše tamo gde Sunce zalazi, gde nade još ima.

O nama brine “Adi”, veštačka inteligencija. To nam je predsednik i premijer, vlada i parlament, sudstvo i zdravstvo, naše proleće, leto, jesen i zima.

Od partijske države ne ostadoše ni država, ni partije. Političke vođe i elite izbegli su daleko na Sever i Zapad… kako rekoše “u susret životu i dostojanstvu”.

Zagađenje je sveprisutno. Nešto čiste vode možda nam i dopadne krajem veka, kada isteknu ugovori sa korporacijama – danak našem šarlatanstvu.

Živimo jedini mogući ishod sopstvene prošlosti i nakaradnih odluka. Posledice su neminovne. Nije to nedostak sreće, zavere, kazna… a nisu ni nameti.

Ostali smo samo mi, matori, plemena sa “viškom istorije” i potpuno bez pameti.

Poezija “Adria 2077.” Mladen Lubura © 2023.